Pre 20 i kusur ili više godina, brakovi i veze nisu bili savršeni, ali su delovali nekako čvršće, stabilnije, postojanije… Zašto? Možda zato što je tada ljubav imala jednu važnu osobinu koju danas retko vidimo – fokus. Ljudi su se trudili, ulagali i razgovarali.
Danas, međutim, deluje kao da je ljubav postala neka aplikacija – klikneš „next“ kada nešto ne funkcioniše kako treba. Idemo dalje…
Nekada se problemi nisu rešavali lajkovima, storijima ili pasivno-agresivnim objavama na društvenim mrežama. Ljudi su se gledali u oči, a ne u ekrane. Nisu imali „rezervne opcije“ spremne u inboksu svaki put kada partner ne uradi nešto po njihovom ukusu. Umesto što su pisali poruke bivšima u dva ujutru ili skrolali po listi da vide ko je online i spreman za malo noćnog provoda, provodili su to vreme sa svojim partnerom – razgovarajući, rešavajući, gradeći, mazeći se.
Možda je tada bilo manje „seksi selfija“ za tuđe oči, a više sitnih gestova ljubavi za onog s kim si odlučio da provedeš život. Bilo je manje deljenja tajni sa svetom, a više sa voljenom osobom.
I nije stvar u tome da su nekada ljudi bili savršeniji. Ne,ne verujem, i tada je bilo svađa, nesuglasica, problema. Ali tada je postojala odlučnost – da se ostane, da se bori, da se radi na odnosu.
Danas je sve malo drugačije. Danas je ljubav vrlo često takmičenje – ko će pružiti manje, ko će brže pobeći ili pronaći novu opciju. Ali istinska ljubav ne trpi konkurenciju. Ako želiš da ti veza ili brak opstanu, prestani da teraš partnera da se bori za nešto što bi trebalo da mu već pripada – tvoje srce, pažnja i posvećenost.
Ljubav je nekada bila jednostavna, ali smo je danas smo baš zakomplikovali. Možda je vreme da se vratimo osnovama….
Odgovori